Želim da podelim sa vama svoje utiske o tome kako se život moje porodice promenio nakon rehabilitacije. Naravno, postali smo sve poverljiviji i otvoreniji prema ljudima, jer… Pre ovoga je postojao osećaj izolovanosti i nepoverenja.
Ali kada naiđete na takvo more dobrote, počinjete da se menjate na bolje i potpuno preispitujete svoj život. Razgovori sa psihologom i majstorski kursevi (vajanje, ples, jahanje, joga, pravljenje sveća, crtanje, jahanje, streljaštvo, pozorište) naterali su me da na mnoge stvari pogledam drugačije. Počeo sam više da cenim svoje vreme i da ne zaboravim da smo došli na ovu zemlju da uživamo u životu i donosimo radost drugima. Počeo sam da budem pažljiviji prema porodici i prijateljima, ponekad mi se čini da malo zaustavim vreme, pokušam da se odmaknem od vreve i vidim da li sam nešto propustio. Moja deca su postala radosnija i srećnija. Osećali su se veoma prijatno i zainteresovano za program rehabilitacije, postali su samouvereniji i hrabriji. Sada im zaista nedostaju prijatelji koje su uspeli da upoznaju i vreme provedeno sa njima.
Sve u svemu, moja svest se povećala da sreća zavisi i od nas samih! Na kraju krajeva, Bog je stvorio toliko lepih, lepih i zanimljivih stvari, ali mi u vrevi sve ovo ne primećujemo. Tokom rehabilitacije bilo je vremena da se razmišlja o životu i da se oseti ukus. Zahvaljujem se organizatorima programa i volonterima na ovim divnim danima provedenim sa vama u najljepšem mjestu na svijetu – Bečićima u Crnoj Gori!